Млада Недјеља – Зборни Дан Ботајице

 

Живот на просторима јуриздикције  (надлежности) источног православља, кроз вијекове, српском  народу  прожео је цијело духовно биће. Географско подручје брежуљкастог рељефа Вучјака, омеђено ријекама Босном и Савом,  давало је човјеку земљораднику, сточару и воћару довољно хљеба, меда и ракије за његов живот.

С временом, годину за годином, народ се Господу Богу захваљивао за принос и дарове, које Господ даје у своје вријеме. Тако је дошло до формирања завјетних или зборних (саборних) дана у години. То су били дани у које се народ сакупљао на одређеним мјестима ради молитве благодарности Господу, душевног одмора, виђења са сродницима и познаницима.
 

Обично су у почетку та мјеста била порте (дворишта) старих цркава и манастира, тамо гдје су постојали такви објекти. A гдје није било црквеног објекта, тамо су мјештани, у договору са надлежним свештеником,  формирали молитвено саборно мјесто. Саборно мјесто бивало је обично поред неког лијепог извора, испод крошње великог дрвета на лијепом пропланку, поред ријеке и сл.  
 

Народ се ту окупљао нa унапријед одређени дан у години, посађивао крст у земљу окренут према истоку, украшавао крст цвијећем, класјем и другим природним љепотама. Освећивала се вода, приношене колено-преклоне молитве Господу за народ, за живље села, за домаће животиње, за усјеве, за благо подневље и времена мирна. По завршетку молитве свештеник је народ благосиљао. Домаћинства су приносила спреме (дио дарова које Господ  даје) заједнички су ручали и домаћини и гости из сусједних села, фамилија, рођаци и познаници.  Дружења би се настављала уз пјесму и игру у колу, упознавање момака и дјевојака. На тако крстом означеним мјестима обично би се oнда градиле Цркве.
 

Народ нашег краја таква окупљања разлочито зове. У дервентско-прњаворском крају зову се масла, у нашем крају зборни дан, у зворничко-подрињском крају пољска молитва, негдје „литија“ крски ход, завјетни дан и сл.

У нашим крајевима зборни дан се одржава:

  • у Ботајици нa Младу Недјељу,

  • у доњем Дугом Пољу и Кутловцу нa Вазнесење Господње,

  • у горњем Дугом Пољу нa Великуу Госпојину,

  • у Подновљу  нa Духовe и тако редом.

Свако село има зборни дан у који се окупља вјерни народ.

 

  Протојереј-ставрофор Жељко Матић

 Шта је годишња Млада Недјеља? 
 

То је у ствари (с)помен на први Васељенски Сабор у Никеји (данашња Турска). Када је у Ботајици први пут одржан збор у то име, за сада нам није познато.

 

Слиjеди кратак извод из ОХРИДСКOГ ПРОЛОГA:
 

Спомен и похвала Светим Оцима Првог Васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у 7. недељу по Васкрсу. Овај Сабор би одржан у Никеји 325. год. у време светог цара Константина Великог. Овај Сабор сазват беше, да отклони, забуну, коју својим кривим учењем створио беше Арије, свештеник александријски. Он је, наиме, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Символ Вере, који је доцније допуњен на Другом Васељенском сабору.

На Првом Васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: свети Николај Мирликијски, свети Спиридон, свети Атанасије, свети Ахил, свети Пафнутије, свети Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Јевстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагенски, и други.

Главни посао овога Сабора, дакле, био је утврђење Символа Вере. Но осим тога Сабор је утврдио и време празновања Васкрса. И најзад прописао је 20 разних канона.

 

Свети Николај Жички и Охридски

Pуска икона:
Цар Константин са саборским оцима и "Никејским вjеровањем" у рукама